Европска унија је на путу да обновљиви извори енергије надмаше традиционалне. Пројекти засновани на геотермалној енергији тренутно су широко заступљени у свим земљама са одговарајућим потенцијалом. У последњих 5 година у свету расту улагања у геотермалну енергију и планирају да се повећају у средњорочној перспективи. Србија је богата ресурсима геотермалне енергије, који се, за сада, занемарљиво користе.

Имамо добар пример Исланда који геотермалну енергију користи за грејање и хлађење својих насеља путем специјалних пумпи. Највећи геотермални систем који служи за грејање налази се у његовом главном граду Рејкјавику у којем готово све зграде користе геотермалну енергију. Геотермална топлота се користи за грејање 87% домова на Исланду. Исланђани планирају да у блиској будућности у потпуности избаце фосилна горива за грејање.

Такође, геотермална енергија се може користити и за производњу електричне енергије. У Европи је тренутно у раду 130 геоелектрана. Када се погледају пројекти који су започети или су у плану, у следећих 7-8 година број оперативних геоелектрана повећаће се за дупло. Имамо добре примере неких околних земаља које су изградиле исте (Румунија, Мађарска, Хрватска). Њихова предност је што не стварају емисије штетне по околину и не заузимају пуно простора.

Оно што је посебно интересантно за нас је да се и са туристичке стране гледишта може користити геотермална енергија. Иако бањски туризам заузима значајно место у укупној туристичкој понуди, може се рећи да је овај потенцијал слабо искоришћен. Само у Војводини има 50 локалитета где је могуће геотермалне воде искористити у лековите сврхе или изградити бање. Овај велики природни потенцијал идеалан је за развој здравственог туризма, Wellness, Spa или спортско-рекреативних центара.

Геотермална енергија користи се и у пољопривреди за повећање приноса. Вода из геотермалних извора користи се за грејање стакленика поготово у производњи цвећа и поврћа. Овде се енергија користи и за грејање тла на којем расту биљке.

Улога државе је кључна у планирању експлоатације као и у обезбеђивању субвенција за оне који желе да овај потенцијал користе. Треба истаћи да геотермална енергија није штетна по екологију тј. чиста је и безбедна за околину. Друга предност је што су залихе геотермалне енергије практично неисцрпне. И поред свих ових предности актуелна власт се залаже за ветропаркове и мини хидро електране. Први, мењају руже ветрова и штетни су за птице, док друге, уништавају флору и фауну река.

Да Србија може много да научи од комшија, показује и пример Мађарске где има око 1.300 термалних извора и 197 квалификованих лековитих вода, а њихова искоришћеност је чак 80% до 90%. Енергетски гледано, када би Србија искористила само 10% геотермалног потенцијала, могла би да замени једну трећину енергије коју потроши за грејање. Корист од тог великог природног потенцијала могу имати само грађани.

Зоран Симоновић, одборник Демократске странке Србије у Скупштини Града Новог Сада.