Градски одбор Демократске странке Србије у Новом Саду оштро се противи недавно најављеном постављању споменика украјинском националисти Тарасу Шевченку у нашем граду. Та најава градске власти је још један показатељ да је новосадска „споменичка” политика провинцијална и аматерска, те показује фундаментално неразумевање функционисања репрезентативне културе.

Није тајна да поједине земље „штанцују” споменике и поклањају их широм света, а неретко чак и плаћају за њихово постављање. Такви, уметнички безвредни споменици, инструмент су њихове агресивне културне политике. Поставља се питање да ли то новосадске градске влaсти не виде или за ситне новце пристају на трајно наруживање нашег града?

У том контексту, пре пар година, на можда најлепшем делу кеја код пристаништа, постављен је споменик писцу комунистичке химне Азербејџана, Узеиру Хаџибејлију. Пролазници се и данас питају ко је то и какве везе та личност има са нашим градом. Наравно, ни Хаџибејли, као ни Шевченко, немају никакве везе са Новим Садом. Они не припадају нашем културном простору и са њима ни на који начин не можемо да се идентификујемо.

У нади да до најављеног постављања споменика Тарасу Шевченку у Новом Саду ипак неће доћи, подсећамо на пример из Мексико Ситија. Тамошњи становници су раскринкали агресивну културну политику стране државе и организованом акцијом из свог града уклонили наметнути споменик Хајдару Алијеву, некадашњем председнику Азербејџана, са којим нису имали никаву повезаност.