Већ сам написао свој став о штрајку глађу Мироја Јовановића испред Уставног суда Србије. Оно што нисам рекао,јесте да ни најмање не верујем да би тај суд могао бити потакнут на акцију, тј. доношење пресуде услед бриге за здравствено стање, јавности углавном непознатог, штрајкача.

Када би Јовановић захтевао од УСС да донесе одлуку која њему одговара, претећи самоизгладњивањем, то би била неприхватљива уцена и не би заслуживала било какву пажњу јавности. Будући да се његов захтев односи на доношење било какве одлуке суда,која би му или донела задовољење или омогућила даље правне кораке, а имајући у виду да су избори за мање од 20 дана, разумљива је и његова очајничка акција, јер време неумољиво тече, а било каква одлука ван разумног времена, не би имала било какав ефекат.

Демонстрације било које врсте анонимних људи не могу да наведу власт на чињење. Имали смо и самосакаћење одсецањем прста у Новом Пазару због глади, али није било ни реакције власти, ни претеране емпатије јавности. Није логично очекивати да уставни суд који је зажмурио на велеиздајнички Бриселски споразум, огласивши се ненадлежним, одреагује на штрајк глађу неког непознатог човека из Новог Сада, таман да је тај и у највећем праву.

Можда би друкчија прича била када би вође његове коалиције, много присутније у медијима, бивши дверјани и бивши ДСС-овци, Владан Глишић и Мирослав Паровић заменили свог страначког колегу или му се, макар, придружили у штрајку, уместо што митингују по српским медијима и друштвеним мрежама.

Држим извесним да би њих двојица привукли много више камера и микрофона на степениште највише српске судске инстанце, него М.Ј. адвокат у мировању из Новог Сада. Нека лепо спакују своје шаторе и вреће за спавање, па нека се запуте у Београд,да или личном жртвом подрже Мироја или га одмене и омогуће му да се врати својој кћери и синовима. Сем тога, њихов лидерски положај то и претпоставља, да начине и највећу жртву за оно у шта тврде да верују. Зар није, уосталом, наша најбоља командна традиција подразумевала поклич “Замном!”, а не “Ја сам за вама!”? На степеништу сигурно није удобно као у климатизованој канцеларији, али је часније.

Ето, овим желим да, својим политичким непријатељима, дам бесплатан савет за вођење успешније кампање, искључиво зато што ценим принципијелност и верујем да онај ко хоће да води, мора да служи.